Finansije i Osiguranje - Srbija

Ima li povoljnog zajma za krov nad glavom

Ovaj podatak je sa javnošću nedavno podelila Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije (NBS), na predstavljanju izveštaja o inflaciji, očigledno navodeći to kao pozitivan primer povoljne, a konkurentske ponude banaka. I da, ponuda baš tako glasi. I ne samo to. Banka se „uklopila” u regulativu NBS iz septembra prošle godine, kojom je propisano da kod stambenih kredita s fiksnom kamatnom stopom do kraja 2024. banka može da odobri stambeni kredit uz nominalnu kamatnu stopu do 5,03 odsto. Podsećanja radi, istom odlukom iz septembra prošle godine centralna banka je zamrzla rate kredita.

U ponudi iste banke je i stambeni zajam s promenljivom kamatom na rok od 30 godina otplate. Varijabilna kamata je u tom slučaju trenutno čak 7,04 odsto.

Zvaničnici Evropske centralne banke su najavili da bi na zasedanju 6. juna mogli da započnu ciklus smanjenje kamata. Za početak 0,25 odsto, ukupno do kraja godine 0,75 odsto. Znači za manje od jednog procentnog poena. Iako se u ekonomskim krugovima ova odluka očekuje s nestrpljenjem kao nesumnjiva potvrda da je inflacija najzad pod kontrolom, ona neće imati nikakvu praktičnu vrednost za naše dužnike iz već pomenutog razloga zamrzavanja rata i kamata za stambene zajmove do kraja ove godine. Bez obzira na to što su kamate na stambene kredite i dalje visoke i znatno više nego pre nekoliko godina, „novoodobreni” zajmovi za krov nad glavom su se pokazali kao veoma „žilavi”.

Prema podacima NBS u prvom kvartalu ove godine odobreno ih je u vrednosti četiri milijarde dinara, što je oko 34 miliona evra. Što će reći da stanovništvo od njih ne odustaje uprkos svim rizicima.

Zoran Grubišić, dekan Beogradske bankarske akademije, kaže da banke koje nude stambeni zajam s fiksnom kamatom od pet odsto mudro privlače klijente. Euribor koji se obračunava pri promenljivoj kamati sada ima visoku vrednost koja je iznad dugoročnog proseka. Podseća da je euribor sada četiri odsto i tek će od juna da umereno krene na dole.

„Takav kredit je dobar i za banku i za klijenta. Euribor će na tako dug rok da oscilira, biće i nula i na sličnom nivou kao danas, a u proseku dva, tri odsto. Banka će na dug rok da ima sigurnu maržu. U ovom trenutku takva ponuda kredita odskače, jer su ljudi i dalje u strahu od vrednosti euribora. Globalni rizici su sada vrlo visoki zbog konflikata u svetu i cena nafte. I kojima ne vidimo kraj”, kaže Grubišić.

Dodaje da, ukoliko za nekoliko godina euribor ponovo padne na nulu, na primer, što niko ne može da isključi, onda će ova kamata od pet odsto delovati loše. Rešenje je da se kredit refinansira po povoljnijoj kamati koja bude važila u to vreme. Odnosno, da se fiksna kamata zameni za promenljivu. Zašto bi neko otplaćivao zajam po kamati od pet odsto kada može da nastavi da ga plaća po tri odsto. Ista banka će ponuditi refinansiranje po varijabilnoj stopi, jer joj se ne isplati da klijent nastavi da otplaćujete takav dugoročni zajam kod druge banke. Plaća se neki mali penal, a sve se to isplati.

Grubišić za nas komentariše i to što stambeni zajmovi i dalje opstaju.

„Stan je kod nas investiciona kategorija i to je i uticalo na povećanje cena nekretnina, kao i na to što se zadržavaju na visokom nivou. Kod nas se investira u ’beton’ što bi se reklo, a ne u hartije od vrednosti, jer mi nismo takvo tržište u ovom delu Evrope. Pozicioniranje na tržištu nekretnina je postala glavna investicija. I kompanije, bez obzira na to što imaju keš, uzimaju stambene kredite da kupe zgradu. Dolaze mladi koji dobro zarađuju. IT stručnjaku prosečna plata je 280.000 dinara. Sa takvim primanjima oni se mnogo ni ne opterećuju da li je fiksna kamata ovoliko, varijabilna toliko. Što bi plaćali najam koji je dosta skup. Prihod od rente u odnosu na vrednost nekretnina je i dalje visok i zato se i kupuju stanovi. Rusi su došli, skočili su ti prihodi”, kaže ovaj ekonomista.